Kapitalistička redistributivna država blagostanja postala zastarela
Informaciono društvo
je nova tehnološka paradigma koja po Castellsu ukazuje da osnovna karakteristika sadašnjeg procesa tranzicije nije
pomak od dobara ka servisima, kako su to Turen i Bell smatrali već pojava informacionog procesiranja
koja jednako određuje efikasnost procesa proizvodnje, distribucije, potrošnje, menadžmenta. Sa prostornog stanovišta
bitno je da tehnološka paradigma omogućuje organizacionu logiku koja je u
velikoj meri besprostorna, odnosno lokacija gubi na značaju u odnosu na informacione mreže koje obezbeđuju
simultanu povezanost finansijskih tržišta, profesionalnog rada i strateških saveza kapitala u svetskim razmerama.
Iako se time eksplicitno ne bavi, očigledno je došlo do promene značaja koji pridaje svojoj teoriji kolektivne
potrošnje čiji opseg važenja sada vezuje za period jakih programa države blagostanja. Time se ne menjaju
bitne postavke njegovog pristupa u čijem fokusu je odnos urbanih protivrečnosti i procesa opšte društvene
promene, dakle, teorija kolektivne potrošnje relevantna je za jednu od tranzicionih faza kapitalističkog načina
proizvodnje. On smatra da je redistributivna država blagostanja postala zastarela, ne zato što je veoma skupa već
da bi odgovorila potrebi investiranja u izmenjene infrastrukturne pretpostavke reprodukcije sistema. Intervencija države
promenjena je usled promenjenih odnosa moći između kapitala i rada kao osnovnih socijalnih snaga, jer je nova tehnološka
paradigma omogućila istovremeni porast produktivnosti i eksploatacije rada. Nukleus planiranja biznisa je pored analitike
(statistika, predviđanje I dr.), pregovaranje. Najveći trik u pregovaranju je priprema.
Najbitnije
za dobre pregovore je to da skupite što više informacija o potrebama i htjenjima suprotne strane te po mogućnosti
najniže zahteve.Ako to uradite imate 80% posla gotovo.
Pregovaračke Veštine , Harvadska škola psihosocijalne - komunikologije
U
knjizi kojom harvardski eksperti evaluiraju projekat--
Škole pregovaranja , možete da vidite neke uobičajene ( pomalo već prevaziđene ) taktike , zato upoznajte
kako vas drugi mogu “pilotirati” u pregovorima .
Veštinu možemo podeliti u tri kategorije: Obmane , psihološki pritisci i pozicioni pritisci.
Sračunata
obmana:
· Lažne Činjenice - laganje u pregovorima je najčešća
i najstarija obmana, razlog više da dobro poznajete govor tela. Imaćete priliku da sretenete ljude koji traže “naivčine”
koje veruju svima; tako su početkom 90-tih
nastale: piramidalne štedionice, u Srbiji Gazda Jezda, i slične pojave pretežno u zemljama Istočne Evrope
(u tranzicionim komercijalnim maglama). Ovde je svaki savet suvišan jedino
što možete da uvek dobro proverite Činjenice, ne reagujete odmah i pratite govor tela, (ne izgovoreno a očigledno).
· Nejasna ovlašćenja “ to je situacija kada vam pošalju nekoga ko nema dozvolu da donese bilo kakvu odluku, nego
da “omekša ” vaše zahteve i ispita vaše stavove. Kasnije će tražiti još jedan sastanak,
sa time da druga strana ulazi daleko spremnija u prave pregovore.
· Sumnjive namere. Pregovori koji se vode da
bi imali utisak da druga strana namerava da ispoštuje dogovor, ustvari radi
se o kupovini vremena. Dobar primer je situacija koja se dešava u pregovorima
oko Kosova.
Psihološki rat (na nižem nivou ) :
· Stresne situacije - Nekada se nastoji napraviti
takvo okruženje koje vam stvara stres u pregovorima i tera vas na ishitrene odgovore, primeri su pregovori na tuđoj
teritoriji u bučnoj i neuslovnoj prostriji i sl. Čim osetite preteran stres tokom pregovora nastojte da otkažete
dalji tok i zakažete novi sastanak.
· Lični napadi - koji imaju za cilj da vas
nateraju da pobesnite i izgubite kompas. Ako mislite da ste odreagovali pametno i moralno kada ste se razbesnili i nagovorili
se protivniku, grešite jer je on ostavrio svoj cilj da vas izbaci iz psihološke ravnoteže.
· Dobar momak / Loš momak - policijska taktika, kombinacija
dva tipa od kojih jedan deluje nerazumno i spreman na sve, a onda dolazi Dobri momak koji vam nudi “najpravedniji”
dogovor, jer ne može ponuditi bolji dogovor od lošeg momka.
· Pretnje se veoma često koriste
u pregovorima, to je klasični primer psihološkog pritiska, obično se iza njih ne krije ništa jer “pas
koji laje, ne ujeda”, naročito se ne obazirite na ljude koji puno i dugo prete.
Pozicioni pritisak:
· Odbijanje pregovora Uporno odbijanje pregovora u početnoj fazi kako bi se isposlovali ustupci sa druge strane samo da
se uđe u pregovore.
· Ekstremni zahtevi jedna od taktika koja se ponekad pokaže uspešna, kada vam neko u lice iznenada saopšti nerazumno
visok zahtev kao uslov za početak pregovora, vaša ponuda bi mogla da završi daleko iznad realne.
· Proširivanje zahteva nikome nije problem da ispuni jednu malu uslugu, pa onda još jednu i još jednu … pokušajte sabrati ukupnu cenu svih tih mali
usluga pa ćete videti rezultat.
· Taktika nepokolebljivosti to su situacije kada će se suprotna strana žrtvovati bez obzira na cenu pregovora, možda
će on izgubiti sve ali izgubićete i Vi. To je rizičan potez koji neće nikome doneti dobar ishod pregovora.
· Tvrdokoran partner čuvena situacija kada čujete izjavu
tipa: "Ja bih rado prihvatio ponudu ali moja žena, (tašta), partner … neće, moraćete spustiti malo cenu"
· Sračunato odlaganje to je situacija kada se sve čini da se produže pregovori do pogodnog momenta za drugu stranu.
Ponekada dok usaglasite dogovor o nekoj situaciji biće kasno za povoljan ishod za vas, to je taktika koju često
koriste Štrajkači u firmama, svaki dan štrajka skupo košta upravu i štrajkači odlažu kraj
štrajka dok ne ispune njihove uslove.
· Uzmi ili ostavi - Čvrst stav koji se često
pokaže kao uspešan, naročito ako vidite da druga strana nema izbora.