|
| JOE STUBLEY -TAVISTOCK*Psychoterapist and educator |
|
| "PODNOSITI NEPODNOSLJIVO"-Trauma |
OSNOVNA KARAKTEROLOSKA
podela , adekvatno podneblju , okolini i trenutku
mogla bi
da se svede na 4 osnovna tipa LICNOSTI :
1—ZGRTAČKI-Osobe
sklone prekomernoj potrošnji , čistoći i kod kojih su preterani strahovi
(fobije)
2—PRIMALAČKI—Osobe koje su pretežno
oralni tipovi karaktera,uzimaju šta im se da . Lenji,stalno nešto traže,
zavisni od autoriteta , traže Pomagače ,
nemaju kontrolu kad jedu ili piju
3—IZRABLjIVAČKI TIP—Kleptoman, voli
da otme ako ne može da dobije na fin način, umišljen ,Do
cilja dolaze silom ili lukavstvima
4---TRŽIŠNI TIP----Detinjast
, nezreo i luckast, Besciljan
Erih From
Isecak , Branka Arsic ,
Najmlađa lutka” Rosarie Fere:
o ženama,
lutkama, golemima i kiborzima
Promisljanje o Bodrijaru
Narcističko stvaranje drugog razvijalo
se u dva diskurzivna pravca: kao koncepcija sopstva koje želi, u slučaju muškog golema i kao projekcija objekta
zadovoljstva, u slučaju ženskog golema. To ne znači da u produkciji muške verzije mita nema zadovoljstva.
Međutim, sasvim je jasno da
je s muškim golemom povezan intelektualni entuzijazam, dok je erotsko uzbuđenje strogo sačuvano za literarne
“kćerke”.
Golemi nisu rođeni, oni su načinjeni u samotnom činu koji poriče
ulogu žene u stvaranju “realnog” života. Uloga majke prenesena je na oca, koji simulira rađanje
književnim sredstvima. Kao što je to Platon konstruisao u svojoj paraboli pećine, božanski, očinski
logos zamenjuje materinsku utrobu.11 Iako po nekim
izveštajima, zemlja od koje se pravi golem mora biti devičanska,
ženska prisutnost je jasno izbrisana iz stvaranja golema (Scholem, str. 185). Nasuprot muškim golemima, ženski
golemi imaju marljivo oblikovana i savršena tela, dok se njihovom duhu ne poklanja skoro nikakva pažnju. Njihova
svrha nije da se upuštaju u
sofisticirane rasprave sa svojim demijurgom, nego da ga seksualno zadovolje. Kao što je to dobro utvrdila Hernandezova
priča, kulturološka slika lutke ima bar dva lica koja su određena polom vlasnika lutke. U slučaju žene,
obično je devojčica ta koja
se igra lutkama i kroz igru uči o materinstvu i drugim aktivnostima koje su povezane sa porodičnom sferom života.
Međutim, u slučaju zrelog muškarca, lutka ima ulogu seksualnog surogata i visoko je erotizovana. U oba slučaja,
lutka je hibrid, simulakrum koji
beskrajno ponavlja sliku žene kao objekta.
Može li lutka da bude subverzivna? Može li tako moćna kulturološka
slika da odigra oslobađajuću ulogu u spašavanju žene od patrijarhalne opresije? Priča Rosarie Fere
(Rosario Ferre), “Najmlađa lutka” donosi brilijantnu feminističku reviziju tradicionalne uloge koju
otelovljuje slika manekena.12
K.Bilbija
|
